2025. Sintetička biologija za optimizaciju prinosa u poljoprivredi: Trendovi na tržištu, prognoze rasta i strateški uvidi. Istražite ključne tehnologije, regionalne lidere i prilike koje oblikuju narednih pet godina.

• Izvršni rezime i pregled tržišta
• Ključni tehnološki trendovi u sintetičkoj biologiji za poljoprivredu
• Takmičarska scena i vodeći igrači
• Veličina tržišta, prognoze rasta i analiza CAGR (2025–2030)
• Regionalna analiza: Severna Amerika, Evropa, Azija-Pacifik i tržišta u razvoju
• Izazovi, rizici i regulatorne razmatranja
• Prilike i strateške preporuke
• Budući izgledi: Inovacije i tržišni vođa do 2030.
• Izvori i reference

Izvršni rezime i pregled tržišta

Sintetička biologija revolucionira optimizaciju prinosa u poljoprivredi omogućavajući precizne genetske modifikacije i dizajniranje novih bioloških sistema za poboljšanje produktivnosti usjeva, otpornosti i efikasnosti resursa. Do 2025. godine, globalno tržište sintetičke biologije u poljoprivredi doživljava snažan rast, pokretan povećanom potražnjom za hranom, pritiscima klimatskih promena i potrebom za održivim praksama u poljoprivredi. Sektor koristi napredne alate za uređivanje gena, poput CRISPR-a, i inženjerske mikrobiološke rešenja za poboljšanje osobina biljaka, usvajanja nutrijenata i otpornosti na štetočine i bolesti.

Prema Grand View Research, globalno tržište sintetičke biologije očekuje se da će dostići 35.7 milijardi USD do 2027. godine, pri čemu poljoprivreda predstavlja značajan i brzo rastući segment. Primena sintetičke biologije u poljoprivredi očekuje se da će rasti po godišnjoj stopi rasta (CAGR) koja premašuje 25% do 2025. godine, prema podacima MarketsandMarkets. Ključni pokretači uključuju usvajanje genetski inženjerskih usjeva sa poboljšanim potencijalom prinosa, razvoj sintetičkih biođubriva i stvaranje usjeva sposobnih da izdrže abiotske stresove kao što su suša i slanost.

Glavni igrači u industriji, uključujući Bayer AG, Syngenta i Ginkgo Bioworks, ulažu značajna sredstva u istraživanje i razvoj radi komercijalizacije rešenja sintetičke biologije prilagođenih poljoprivredi. Ove inovacije se kreću od žitarica koje fiksiraju azot do usjeva inženjerski kreiranih za veću fotosintetsku efikasnost. Startupi i istraživačke institucije takođe doprinose dinamičnom pejzažu, sa partnerstvima i saradnjama koje ubrzavaju primenu otkrića iz sintetičke biologije u praksi.

• Povećani prinosi usjeva kroz ciljanje genetskih modifikacija
• Razvoj sintetičkih mikrobioloških konsorcija za poboljšano zdravlje tla
• Smanjenje hemijskih inputa putem inženjerske otpornosti na štetočine i bolesti
• Poboljšana otpornost usjeva na ekološke stresove

Iako je perspektiva obećavajuća, tržište se suočava sa izazovima kao što su regulatorna neizvesnost, prihvatanje od strane javnosti i kompleksnosti intelektualne svojine. Međutim, kontinuirani razvoj politika i povećanje investicija u održivu poljoprivredu očekuje se da će podržati dalji rast. Ukratko, sintetička biologija je spremna da igra ključnu ulogu u optimizaciji prinosa u poljoprivredi, rešavanju globalne bezbednosti hrane i unapređenju održivih praksi u poljoprivredi do 2025. godine i kasnije.

Ključni tehnološki trendovi u sintetičkoj biologiji za poljoprivredu

Sintetička biologija brzo transformiše optimizaciju prinosa u poljoprivredi omogućavajući precizne genetske modifikacije i razvoj novih bioloških sistema prilagođenih za poboljšanje usjeva. U 2025. godini, nekoliko ključnih tehnoloških trendova oblikuje ovo polje, vođeni napretkom u uređivanju gena, računarskoj biologiji i visoko-protočnom fenotipizaciji.

• CRISPR i sistemi uređivanja gena nove generacije: Usvajanje CRISPR-Cas sistema i drugih naprednih alata za uređivanje gena ubrzava stvaranje usjeva sa poboljšanim osobinama prinosa, kao što su poboljšana fotosintetska efikasnost, otpornost na sušu i efikasnost korišćenja nutrijenata. Kompanije poput Bayer-a i Corteva Agriscience koriste ove tehnologije za razvoj vlastitih sorti semena visokog prinosa.
• Multiplexiranje osobina: Sintetička biologija omogućava istovremeno uvođenje više korisnih osobina u jednu sortu usjeva. Ovaj multiplexing pristup se koristi za kombinovanje gena koji povećavaju prinos sa otpornošću na štetočine i bolesti, smanjujući potrebu za hemijskim inputima i podržavajući održivu intenzifikaciju (Syngenta).
• Inženjering mikrobioma: Inženjering mikrobioma povezanih sa biljkama se pojavljuje kao moćna strategija za optimizaciju prinosa. Startupi i istraživačke institucije dizajniraju sintetičke mikrobiološke konsorcije koji poboljšavaju usvajanje nutrijenata, promovišu rast i poboljšavaju otpornost na stres. Na primer, Ginkgo Bioworks sarađuje sa poljoprivrednim partnerima na razvoju prilagođenih mikrobioloških rešenja za glavne usjeve.
• AI-pokretačka otkrića osobina: Veštačka inteligencija i mašinsko učenje se integrišu sa platformama sintetičke biologije kako bi ubrzali identifikaciju gena povezanih sa prinosom i regulatornih elemenata. Ovi računski alati omogućavaju brzo in silico testiranje i prediktivno modeliranje, značajno skraćujući razvojni ciklus za nove osobine visokog prinosa (Boston Consulting Group).
• Automatizovana visoko-protočna fenotipizacija: Robotika i senzorske tehnologije olakšavaju velike, precizne merenja performansi biljaka u različitim uslovima. Ovaj podatkovno bogat pristup podržava validaciju i usavršavanje intervencija sintetičke biologije, osiguravajući da se dobitci prinosa primećeni u laboratoriji prevode u stvarne poljoprivredne okruženje (Lemnatec).

Ovi tehnološki trendovi se udružuju da stvore novu paradigmu u optimizaciji prinosa u poljoprivredi, pri čemu je sintetička biologija u središtu strategija poboljšanja usjeva nove generacije. Kako se regulatorni okviri razvijaju i javno-privatna partnerstva šire, očekuje se da će tempo inovacija ubrzati, donoseći značajne dobitke produktivnosti širom globalne poljoprivrede do 2025. godine i kasnije.

Takmičarska scena i vodeći igrači

Takmičarska scena za sintetičku biologiju u optimizaciji prinosa u poljoprivredi se brzo razvija, pokretana sve većom potražnjom za održivom proizvodnjom hrane i potrebom za rešavanjem izazova klimatskih promena. U 2025. godini, tržište se karakteriše mešavinom etabliranih agritehničkih divova, inovativnih startupa u sintetičkoj biologiji i strateškim saradnjama između akademije i industrije. Ključni igrači koriste napredno uređivanje gena, mikrobiološko inženjerstvo i pristupe zasnovane na podacima kako bi poboljšali produktivnost usjeva, otpornost i efikasnost resursa.

Vodeći igrači

• Bayer AG: Kroz svoj odeljak za nauku o biljkama, Bayer je dominantna snaga, značajno investira u platforme sintetičke biologije za razvoj semena sledeće generacije i bioloških rešenja za zaštitu usjeva. Partnerstva kompanije sa firmama sintetičke biologije i istraživačkim institucijama ubrzala su komercijalizaciju inženjerskih mikroba i genetski uređivanja usjeva.
• Corteva Agriscience: Corteva unapređuje primene sintetičke biologije za optimizaciju prinosa, fokusirajući se na razvoj osobina i mikrobiološke tretmane semena. Njihove saradnje sa startapima iz sintetičke biologije i akademskim laboratorijama rezultirale su novim proizvodima koji se fokusiraju na fiksaciju azota i otpornost na sušu.
• Ginkgo Bioworks: Kao specijalista za sintetičku biologiju, Ginkgo Bioworks sarađuje s velikim agribiznisima na dizajnu prilagođenih mikroba koji poboljšavaju usvajanje nutrijenata i rast biljaka. Pristup kompanije kao platforme i sposobnosti inženjeringa organizama u visokim protokima je postavlja kao ključnog omogućavača u sektoru.
• Pivot Bio: Pivot Bio je komercijalizovao inženjerska mikrobiološka rešenja koja zamenjuju sintetička đubriva na bazi azota, direktno poboljšavajući prinose usjeva i održivost. Njihovi proizvodi su već u upotrebi na milionima hektara u SAD-u, a kompanija nastavlja da širi svoj portfelj i globalni domet.
• Syngenta Group: Syngenta investira u sintetičku biologiju za razvoj bioloških i genetski uređivanih usjeva, fokusirajući se na stabilnost prinosa pod varijabilnim ekološkim uslovima. R&D pipeline kompanije uključuje partnerstva sa firmama iz sintetičke biologije i javnim istraživačkim organizacijama.

Drugi značajni igrači uključuju Indigo Ag, Benson Hill i Evologic Technologies, svaki doprinosi jedinstvenim pristupima mikrobiološkom i genetskom poboljšanju usjeva. Takmičarsku scenu dodatno oblikuju investicije rizičnog kapitala, vladina finansiranja i regulatorni razvoj, što omogućava dinamično okruženje za inovacije i rast tržišta u 2025. godini.

Veličina tržišta, prognoze rasta i analiza CAGR (2025–2030)

Globalno tržište za primene sintetičke biologije u optimizaciji prinosa u poljoprivredi je spremno za značajno širenje između 2025. i 2030. godine, pokretano rastućom potražnjom za hranom, pritiscima klimatskih promena i potrebom za održivim rešenjima u poljoprivredi. U 2025. godini, veličina tržišta se očekuje da dostigne otprilike 4.2 milijarde USD, pri čemu Severna Amerika i Evropa prednjače u usvajanju zbog napredne R&D infrastrukture i podržavajućih regulatornih okvira. Azija-Pacifik će prema očekivanjima doživeti najbrži rast, potpomognut velikim poljoprivrednim ekonomijama i rastućim ulaganjima u biotehnologiju.

Prema Grand View Research, šire tržište sintetičke biologije očekuje se da će rasti po godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 24.5% od 2023. do 2030. godine. U okviru ovog segmenta koji se fokusira na optimizaciju prinosa u poljoprivredi—uključujući inženjerske usjeve, manipulaciju mikrobiomom tla i precizno uređivanje gena—prognozira se da će rasti brže od ukupnog tržišta, sa CAGR procenjenim na 26–28% tokom perioda 2025–2030. Ova akceleracija se pripisuje brzom komercijalizovanju genetski uređivanih semena, sintetičkih biođubriva i otpornih sorti usjeva.

Ključni pokretači uključuju sve veću upotrebu CRISPR-a i drugih tehnologija uređivanja gena, koje omogućavaju precizna poboljšanja osobina za otpornost na sušu, efikasnost nutrijenata i otpornost na štetočine. Tržište takođe koristi strategijske saradnje između agri-biotek firmi i velikih agribiznisa, kao i podržavajuće vladine inicijative usmerene ka bezbednosti hrane i održivoj poljoprivredi. Na primer, Bayer AG i BASF SE su obajvili značajne investicije u platforme sintetičke biologije koje imaju za cilj poboljšanje prinosa.

Do 2030. godine, tržišna vrednost sintetičke biologije u optimizaciji prinosa u poljoprivredi se očekuje da premaši 13.5 milijardi USD, odražavajući kako skaliranje postojećih rešenja, tako i uvođenje proizvoda nove generacije. Region Azija-Pacifik, predvođen Kinom i Indijom, prognozira se da će doprineti više od 35% globalnih prihoda na tržištu do 2030. godine, prema MarketsandMarkets. Rastuća putanja sektora dodatno se potkrepljuje porastom investicija rizičnog kapitala i javno-privatnim partnerstvima usmerenim na održivu proizvodnju hrane.

• 2025. tržišna veličina: ~4.2 milijarde USD
• 2030. prognoza: >13.5 milijardi USD
• 2025–2030 CAGR: 26–28%
• Azija-Pacifik najbrže rastuća regija

Regionalna analiza: Severna Amerika, Evropa, Azija-Pacifik i tržišta u razvoju

Usvajanje i uticaj sintetičke biologije za optimizaciju prinosa u poljoprivredi značajno se razlikuju širom Severne Amerike, Evrope, Azije-Pacifika i tržišta u razvoju, oblikovani regulatornim okruženjima, nivoima ulaganja i lokalnim poljoprivrednim potrebama.

Severna Amerika ostaje globalni lider u primenama sintetičke biologije u poljoprivredi, vođena snažnim ekosistemima istraživanja i razvoja, podržavajućim regulatornim okvirima i značajnim ulaganjima rizičnog kapitala. Sjedinjene Američke Države su posebno doživele brzu komercijalizaciju genetski uređivanih usjeva i mikrobioloških amendmana tla osmišljenih za povećanje prinosa i otpornosti. Kompanije poput Ginkgo Bioworks i Bayer (kroz svoje operacije u SAD-u) su na čelu, koristeći sintetičku biologiju za razvoj mikroba koji fiksiraju azot i sorti usjeva otpornim na štetočine. Prema Grand View Research, Severna Amerika je 2024. godine činila više od 35% globalnog tržišnog udela sintetičke biologije u poljoprivredi, trend za koji se očekuje da će se nastaviti i u 2025. godini.

Evropa pokazuje oprezniji pristup, sa strogošću regulatornog nadzora i javnim skepticizmom prema genetski modifikovanim organizmima (GMO). Međutim, strategija Evropske unije “Od polja do stola” i povećano finansiranje za održivu poljoprivredu podstakli su istraživanje rešenja sintetičke biologije koja nisu GMO, kao što su precizna fermentacija i biostimulansi. Vodeće istraživačke institucije i kompanije, uključujući BBSRC u Velikoj Britaniji i BASF u Nemačkoj, fokusiraju se na mikrobiološke konsorce i inženjering enzima kako bi poboljšali produktivnost usjeva, dok ispunjavaju regulatorne zahteve. Rastućeg tržišta u regionu je sporo, ali stabilno, uz usvajanje uglavnom u visoko vrednovanim usjevima i sistemima organski gajenim.

• Azija-Pacifik doživljava brzi rast, potpomognut pritiscima rastuće populacije, zabrinutostima o bezbednosti hrane i vladinim inicijativama u zemljama poput Kine, Indije i Australije. Kineska politika “Moderna poljoprivreda” i investicije firmi poput Syngenta ubrzavaju primenu alata sintetičke biologije za poboljšanje prinosa i otpornost na stres. Očekuje se da će region imati najvišu CAGR u sintetičkoj biologiji za poljoprivredu do 2025. godine, prema MarketsandMarkets.
• Tržišta u razvoju u Latinskoj Americi i Africi su u ranijoj fazi, a usvajanje otežano ograničenom infrastrukturom i regulatornom neizvesnošću. Međutim, partnerstva sa globalnim biotehnološkim firmama i međunarodnim organizacijama, kao što je CGIAR, uvode rešenja sintetičke biologije za osnovne usjeve, nastojeći da reše razlike u prinosu i otpornosti na klimatske promene.

U celini, dok Severna Amerika i Azija-Pacifik pokreću ekspanziju tržišta, Evropa i tržišta u razvoju oblikuju putanju sintetičke biologije u poljoprivredi kroz regulatorni uticaj i ciljanje inovacija.

Izazovi, rizici i regulatorna razmatranja

Sintetička biologija nosi značajan potencijal za optimizaciju prinosa u poljoprivredi omogućavajući precizne genetske modifikacije, razvoj novih osobina i poboljšanje efikasnosti resursa. Međutim, primena sintetičke biologije u poljoprivredi suočava se sa složenim pejzažem izazova, rizika i regulatornih razmatranja koja bi mogla uticati na njeno usvajanje i skalabilnost u 2025. godini i kasnije.

Tehnički i biološki izazovi

• Stabilnost osobina i performanse: Inženjerske osobine se možda neće dosledno ispoljavati kako je nameravano u različitim ekološkim uslovima, što dovodi do nepredvidivih rezultata prinosa. Složenost biljnih genoma i interakcije gena i okruženja mogu rezultirati nepoželjnim efektima ili smanjenom efikasnošću osobina tokom vremena.
• Skalabilnost: Prevođenje laboratorijskih uspeha u primene na terenu ostaje prepreka. Mnoga rešenja sintetičke biologije pokazuju obećanje u kontrolisanim okruženjima, ali se suočavaju sa izazovima koji se odnose na skalabilnost, troškove i integraciju s postojećim poljoprivrednim praksama.

Rizici i percepcija javnosti

• Briga o biosigurnosti: Pustanje genetski inženjerskih organizama u otvorena okruženja postavlja brige o protoku gena kod divljih srodnika, nepredviđenim ekološkim posledicama i potencijalu za stvaranje novih štetočina ili patogena. Ovi rizici zahtevaju robusne strategije zadržavanja i praćenja.
• Prihvat potrošača: Javni skepticizam prema genetski modifikovanim organizmima (GMO) i dalje postoji, a sintetička biologija se može suočiti sa sličnim ili pojačanim ispitivanjem. Transparentna komunikacija i angažman zainteresovanih strana ključni su za izgradnju poverenja i prihvatanje tržišta.

Regulatorna razmatranja

• Regulatorna neizvesnost: Regulatorni okviri za sintetičku biologiju u poljoprivredi se razvijaju i značajno se razlikuju širom različitih regija. U Sjedinjenim Američkim Državama, Ministarstvo poljoprivrede i Agencija za zaštitu životne sredine ažuriraju smernice kako bi se bavili novim tehnikama uzgoja, dok Evropska komisija održava oprezniji pristup, često klasifikujući genetski uređene usjeve pod stroge GMO regulative.
• Intelektualna svojina i pristup: Proprietarni karakter alata i osobina sintetičke biologije može stvoriti barijere za male farmere i zemlje u razvoju, podižući zabrinutost o pravednom pristupu i raspodeli dobiti.
• Praćenje i označavanje: Kako proizvodi izvedeni iz sintetičke biologije ulaze na tržište, regulatori razmatraju zahteve za praćenjem i označavanjem kako bi osigurali transparentnost i omogućili obaveštene izbore potrošača.

Prevazilaženje ovih izazova zahteva koordinisane napore među zainteresovanim stranama u industriji, regulatorima i naučnom zajednicom kako bi se razvili robusni protokoli procene rizika, usaglasili propisi i podsticati javni dijalog. Tempo regulatorne adaptacije i društvenog prihvatanja biće ključni u određivanju putanje sintetičke biologije za optimizaciju prinosa u poljoprivredi do 2025. godine i kasnije.

Prilike i strateške preporuke

Primena sintetičke biologije u optimizaciji prinosa u poljoprivredi nudi značajne prilike za zainteresovane strane širom lanca vrednosti u agri-hrani 2025. godine. Kako se globalna potražnja za hranom intenzivira, a obradive zemlje postaju sve ređe, sintetička biologija nudi inovativna rešenja za poboljšanje produktivnosti usjeva, otpornosti i efikasnosti resursa. Ključne prilike uključuju razvoj genetski inženjerskih usjeva sa poboljšanom fotosintetskom efikasnošću, sposobnostima fiksacije azota i otpornosti na biotičke i abiotske stresove. Na primer, kompanije kao što su Bayer i BASF ulažu u platforme sintetičke biologije kako bi stvorili semena nove generacije koja mogu uspevati u izazovnim okruženjima i davati veće prinose uz smanjene potrebe za inputima.

Strateški, zainteresovane strane treba da se fokusiraju na sledeće preporuke kako bi iskoristile revoluciju sintetičke biologije u poljoprivredi:

• Saradnički R&D inicijative: Formiranje partnerstava između agribio-tehnoloških firmi, akademskih institucija i vladinih agencija može ubrzati razvoj i komercijalizaciju rešenja sintetičke biologije. Javne i privatne saradnje, kao što su one koje podstiče USDA i Corteva Agriscience, su ključne za prevazilaženje jaza između istraživanja i primene na terenu.
• Regulatorno navigiranje i advocacy: Proaktivno angažovanje s regulatornim telima za oblikovanje okvira zasnovanih na nauci i transparentnosti je ključno. Evolucija regulatornog okruženja, posebno u regijama poput EU i Severne Amerike, zahteva od kompanija da ulažu u usklađenost i advocacy kako bi osigurale pravovremeni pristup tržištu za proizvode izvedene iz sintetičke biologije (Evropska agencija za bezbednost hrane).
• Razvoj proizvoda fokusiranih na farmera: Prilagođavanje inovacija sintetičke biologije kako bi se rešavali specifični problemi farmera—poput otpornosti na sušu, otpornosti na štetočine i efikasnosti korišćenja nutrijenata—biće japac dodala.
• Investiranje u digitalnu poljoprivredu: Integracija sintetičke biologije s platformama digitalne poljoprivrede (npr. precizna polјoprivreda, daljinsko senzorisanje) može maksimalno povećati dobitke prinosa i optimizovati resurse. Strateški savezi s agtech firmama, kao što je The Climate Corporation, mogu poboljšati donošenje odluka zasnovano na podacima.

Ukratko, konvergencija sintetičke biologije i napredne agtehnologije u 2025. godini nudi transformativni put za optimizaciju održivih prinosa. Zainteresovane strane koje prioritizeiraju saradničke inovacije, angažman u regulatornim okvirima i rešenja fokusirana na farmere najbolje su pozicionirane za hvatanje novih tržišnih prilika i generisanje dugoročnog rasta.

Budući izgledi: Inovacije i tržišni vođa do 2030.

Budući izgledi za sintetičku biologiju u optimizaciji prinosa u poljoprivredi do 2030. godine oblikovani su brzim tehnološkim napretkom, evolucijom regulatornih okvira i sve većom globalnom potražnjom za održivom proizvodnjom hrane. Kako se predviđa da će svetska populacija dostići skoro 8.5 milijardi do 2030. godine, pritisak za povećanjem produktivnosti usjeva uz minimizaciju ekološkog uticaja se pojačava. Sintetička biologija—koristeći dizajn i inženjering bioloških sistema—nudi transformativna rešenja za ove izazove.

Ključne inovacije koje se očekuju da će pokrenuti tržište uključuju razvoj alata za uređivanje gena nove generacije, kao što su CRISPR-Cas varijante i bazni editori, koji omogućavaju precizne modifikacije u genomima biljaka za poboljšan prinos, otpornost na stres i efikasnost korišćenja nutrijenata. Kompanije poput Bayer-a i Corteva Agriscience ozbiljno ulažu u ove tehnologije, težeći da kreiraju usjeve koji mogu uspevati u suboptimalnim uslovima i otporne na štetočine uz smanjenu zavisnost od hemijskih inputa.

Drugi veliki pokretač je integracija sintetičke biologije s platformama digitalne poljoprivrede. Napredna analitika podataka, mašinsko učenje i daljinsko senzorisanje se kombinuju s inženjerskim biološkim osobinama kako bi optimizovali raspored setve, navodnjavanje i upravljanje nutrijentima u realnom vremenu. Ova konvergencija se očekuje da će ubrzati dobitke prinosa i efikasnost resursa, kako je istaknuto u nedavnim analizama McKinsey & Company.

Biološka fiksacija azota je posebno obećavajuće područje, sa startupovima poput Pivot Bio koji inženjerski razvijaju mikrobe koji omogućavaju usjevima samoproizvodnju đubriva, smanjujući zavisnost od sintetičkih đubriva i smanjujući emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ova inovacija će verovatno doživeti porast kako vlade i potrošači traže održivije poljoprivredne prakse.

Rast tržišta takođe podstiču podržavajuće regulatorne promene. Ministarstvo poljoprivrede SAD i Evropska agencija za bezbednost hrane pojednostavljuju procese odobravanja za genetski uređene usjeve, što se očekuje da će ubrzati komercijalizaciju i stope usvajanja (USDA, EFSA).

Prema Grand View Research, očekuje se da će globalno tržište sintetičke biologije rasti sa CAGR većim od 20% do 2030. godine, pri čemu poljoprivredne primene predstavljaju značajan udeo. Kako inovacije nastavljaju i tržišni faktori se usklađuju, sintetička biologija je spremna da igra ključnu ulogu u postizanju budućih ciljeva bezbednosti hrane i održivosti širom sveta.

Izvori i reference

• Grand View Research
• MarketsandMarkets
• Syngenta
• Ginkgo Bioworks
• Corteva Agriscience
• Ginkgo Bioworks
• Lemnatec
• Pivot Bio
• Indigo Ag
• Benson Hill
• Evologic Technologies
• BASF SE
• CGIAR
• Evropska komisija
• Evropska agencija za bezbednost hrane
• McKinsey & Company